Legalizacija kanabisa sa osvrtom na balkanske države

  19 Apr 2023 07:11

  Broj posjetilaca: 204

Piše: Stefan Mitrović

Kanabis je osušeni cvet konoplje koji se koristi kao opojna droga i u medicinske svrhe. Ima jedno od najblažih i najslabijih opojnih dejstva.

Najraniji zapisi o upotrebi kanabisa datiraju iz trećeg milenijuma p.n.e.

Ujedinjene nacije su procenile da konzumiranje kanabisa obuhvata 4.0% svetske populacije, odnosno oko 160 miliona ljudi.

Konoplja je po međunarodnom pravu, odnosno međunarodnim konvecnijama proglašena opojnom drogom i u mnogim zemljama je zabranjena. Zabrana se može odnositi na njenu industrijsku i svaku drugu upotrebu.

Glavni problem u zakonima jeste razlikovanje tipova konoplje koji poseduju psihoaktivnasvojstva od tipova koji nemaju psihoaktivni sastojak, nazvan „THC“.

Zakonitost kanabisa za medicinsku i rekreativnu upotrebu varira od zemlje do zemlje, u smislu posedovanja, uzgoja i distribucije. Ovu politiku u većini zemalja regulišu tri ugovora Ujedinjenih nacija : Jedinstvena konvencija o opojnim drogama iz 1961. godine, Konvencija o psihotropnimsupstancama iz 1971. i Konvencija protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci iz 1988.

Upotreba kanabisa u rekreativne svrhe je zabranjena u većini zemalja, međutim mnoge države su usvojile politiku dekriminalizacije, te posedovanje ne bi predstavljalo krivično delo.
Najpoznatiji primjer država koje zadržavaju svoje restriktivne mere su azijske zemlje, gde posedovanje čak male količine kanabisa dovodi do višegodišnjeg zatvora. Zemlje koje su legalizovale rekreativnu upotrebu kanabisa su Kanada, Gruzija, Malta, Urugvaj, Meksiko i dr.

Što se tiče legalizacije kanabisa u državama Balkanskog poluostrva postoje ograničenja.

U Srbiji su pokrenute peticije za legalizaciju kanabisa, koji bi se upotrebljavao u medicinske svrhe. Takođe, na državnom nivou su se vodile rasprave o tome, međutim politika Srbije i dalje osporava donošenje zakona kojim bi se kanabis legalizovao odnosno dekriminalizovao.

Zbog svoje politike i stava, državu ne treba kritikovati, jer pored lekovitog dejstva kanabisa postoji i zloupotreba na više načina, a samom zloupotrebom bi se narušio integritet i sigurnost države i njenih građana.

U Severnoj Makedoniji je malo drugačija politika. Vlada Severne Makedonije usvojila je Predlog Zakona o kontroli opojnih droga i psihoaktivnih supstanci, te je time kanabis dozvoljen za medicinsku upotrebu. Prema rečima premijera S. Makedonije, radiće se i na dekriminalizaciji kanabisa kako bi svaki građanin mogao za svoju ličnu upotrebu da gaji određenu količinu kanabisa.

Crna Gora je u napretku u legalizaciji kanabisa za razliku od Srbije. Jedno crnogorsko udruženje je prikupilo preko 6000 potpisa građana Crne Gore za legalizaciju kanabisa za medicinske i rekreativne svrhe. Kao prva inicijativa je predlog za usvajanje Zakona o legalizaciji upotrebe ulja kanabisa u medicinske svrhe, kako bi se pomoglo građanima koji se bore protiv kancera i teških bolesti.

U Crnoj Gori je, prema sadašnjoj situaciji i zakonskim odredbama marihuana, kanabis i ostali derivati tretiraju kao opojne droge za čiju je proizvodnju, držanje i stavljanje u promet zaprijećena zatvorska kazna od dvije do dvanaest godina.

U Sloveniji posedovanje kanabisa je ilegalno. Ne sme se koristiti ni u medicinske ni u rekreativne svrhe, dok je u medicinske svrhe dozvoljeno korišćenje određenih kanabinoida. Posedovanje bilo koje droge za ličnu upotrebu, u malim količinama u Sloveniji nije krivično delo već je prekršaj, koji se kažnjava novčanom kaznom. U tom smislu se smatra dekrimalizovanim.

Upotreba kanabisa u medicinske svrhe dozvoljena je u 50 demokratskih zemalja svijeta.