Međunarodni dan ljudskih prava

  10 Dec 2022 12:28

  Broj posjetilaca: 159

Autor: Stefan Mitrović

Međunarodni dan ljudskih prava obeležava se širom sveta 10. decembra, u znak sećanja na datum kada je 1948. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Obeležavanje ovog međunarodnog dana ustanovljeno je 1950. godine.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima je prvi i najvažniji međunarodni akt i instrument zaštite ljudskih prava.

Ljudska prava predstavljaju skup prava i sloboda koje važe za sve ljude. Ona su univerzalna, neotuđiva, nedeljiva i međusobno povezana.

Ljudska prava predstavljaju najvažnije elemente u državi, jer bez njih društvo bi bilo disfunkcionalno.

Deklaracija o ljudskim pravima je doneta u palati Šajo u Parizu, čime je predstavljeno opšte viđenje organizacije o ljudskim pravima koja se garantuju ljudima.  Deklaracija se sastoji od 30 članaka koja afirmišu prava pojedinaca koja su razrađena u naknadnim međunarodnim ugovorima i regionalnim instrumentima ljudskih prava, nacionalnim ustavima i drugim pravnim aktima, Najvažniji principi deklaracije su : zabrana ropstva (čl.4), zabrana mučenja (čl.5), zabrana diskriminacije (čl.2 i 7), pravo na život (čl.3), pravo na slobodu (čl.3) i dr.

Dokument je zasnovan na tradiciji građanskog prava, računajući preambulu i trideset odredbi. Deklaracija ne predstavlja deo međunarodnog prava, ali predstavlja veoma značajno oruđe u primeni diplomatskih i moralnih pritisaka na vlade koje krše odredbe deklaracije. 

Ljudska prava kao što smo rekli važe za sve ljude na zemlji, međutim ona mogu biti velikom broju ljudi ograničena, a samim tim mogu biti i oduzeta. Najjednostavniji primer i razlog donošenja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima je okupacija nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata.U tom genocidnom periodu ljudska prava nisu postojala, odnosno nisu se primenjivala, što je dovelo do velikog broja ljudskih žrtava i razaranja. Tokom šest godina rata živote je izgubilo oko 50 miliona civila.  Shodno tome čl. 1 Univerzalne deklaracije govori da se ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima, kao i čl. 4 da svako ima pravo na život, slobodu i bezbednost ličnosti.Nakon pada Hitlerovog režima, u Evropi je usledio dug period obnove i oporavak od razaranja. Najvažniji deo oporavka Evropskog kontinenta je uređivanje ljudskih prava kako bi se pre svega zaštitili ljudi, kao i njihov život i opstanak na zemlji. Zbog svega toga doneta je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima.

Danas, ljudska prava u velikoj meri su poštovana , što predstavlja i osnov funkcionisanja države i društva, jer se država zasniva na pravu. Međutim sva prava su sklona kršenju, a samim tim i ljudska prava.

Tokom 2020. godine i svima poznate pandemije covid virusa zabeležni su slučajevi kršenja prava na slobodu kretanja i govora, mirnog okupljanja, biračkog prava, prava na zdravlje, zabrani diskriminacije i dr. Velike međunarodne nevladine organizacije su u svojim izveštajima ukazivali na kršenja ljudskih prava za vreme pandemije.

 Postoje zemlje u kojima su ljudska prava delimično ili u potpunosti ograničena stanovništvu. Primer su komunističke zemlje, kao Demokratska Narodna Republika Koreja (pogrešan naziv Severna Koreja). Iako je država u svom najvišem pravnom aktu, ustavu definisana kao demokratska država i ima svoje donete demokratske zakone, ona je u praksi republika zasnovana na diktaturi. Stanovništvo pretežno živi u siromaštvu, osnovna prava su delimično ili potpuno ograničena. To su najvažnija ljudska prava, kao što je pravo na život, pravo na slobodu kretanja. Stanovnici imaju pravo da se kreću samo u svom mestu boravka, država ih može lišiti slobode, a i života iz najbizarnijih razloga. Situacija u Koreji je bila najstrožije osuđena od strane međunarodnih organizacija.

Iako danas ljudska prava predstavljaju najvažnije elemente u društvu, u teoriji ona zapravo nam ne mogu biti uvek garantanovana i primenjena. Primer tome su ratovi i vanredna stanja u slučaju zarazne bolesti i nepogoda. U ratnom stanju ljudska prava se ograničavaju što zapravo nije protivno ustavu, već je u skladu sa najvišim pravnim aktom, da se u ratnim ili drugim vanrednim uslovima ljudska prava delimično ili u potpunosti ograničavaju.

Borimo se za svoja prava!

Priznanje urođenog dostojanstva i jednakih neotuđivih prava svih ljudskih bića je osnov slobode, pravde i mira u svetu.

                                 – preambula „Univerzalne deklaracije o pravima čoveka“, 1948.